Godinu dana je proslo od pisanja mog prvog posta(Poceci karijere,Prvi dio)
Tako je to sve pocelo.Prije godinu dana,jedan mali,pomalo na svoju ruku,cudnovati ali prije svega dobri djecacic,Ljubusak,je krenia na svoje putovanje.Pocetak karijere...Nimalo lagan,al cuja san da nijedan pocetak nije lagan,pa vjerovatno iz tog razloga ni ovaj nije bio.Cudna stvar,ali sta se more?Nista brte,suti i trpi...Trpit ocu ali sutit necu pa evo da ti kazen par rici o ciloj toj mojoj prici.
Godinu je dana proslo odkako san se upisa na faks,pocelo studiranje,novi zivot reka bi...Sta se tu sve izdogadjalo nisan moga sanjat ni u najludjin snovima.Dodjes gori jadan,malesan pored svih,nemas veze s vezon.Osjecas se tako izgubljen.Jebeno je to stari moj jos ako nisi sposoban,satrace te sve.Privikavanje na novu sredinu,fakultet,sve dobro i lose,nije nimalo lako,ali sta ces mora se.A sta se mora,nije tesko.
Pocet cu od samog ulaska u Mostar.Da Isus sacuva one izguzvane ceste...Ljubuski je selendra i nije se cudit nicem,al onako nesto jos vidia nisan.Dok prodjes taj mali komad puta na ulazu u Mostar zeludac ti se okrene za 360 pa ti se sve cini da ce ti ona mlada rastika skuvana na suvon mesu sto si za rucak poija na nos izac...Mostar,grad sam po sebi nebi bia toliko los da nije mostarskog mentaliteta i primitivizma(cast izuzecima),klosarluka,krkanluka i ciganije...Razlozi su to zbog kojih ga toliko mrzim,mrzim grad na Neretvi koji ce mi bit dom naredne jos cetri godine,manje-vise...Ali,ima on i svojih cari,pozitivni strana,koje,ako covik pogleda iz nekog drugog kuta i drugin ocima,vidi tek kada zaboravi upravo na svu tu negativnost.Opusti se i uzivaj,rece neko nekad,nije ti bolan sve tako crno,eno ti Neretva zeleni se,nebo se plavi eeej..Budi lagan!
Taj prilicno velik grad,profura san u prvoj godini.Tek sada kad vidin brucose vidin koliko sam i sam bio izgubljen,neobavjesten,necu rec glup,al nije ti daleko od toga...Ma da ih vidis bolan,slatki su kad su onako pomalo smotani i mogu ti rec smisno ti ih gledat,a jos smisnije ti kad skontas da si i sam iako ne stariji puno od njih,bio upravo takav na toj prvoj godini,ako ne i gori...Prolazi grupica njih,cujes kako idu da uplate za semestar za ovo za ono,kad jedan medju njima vice "Kojeg vraga cu uplacivat za studentski zbor kad ja ne pjevan"...Ooo sine dragi...Ovakve izjave ni mi nismo imali iako smo stvaaarno biseri.Pa bolan nema tu nikakvog pjevanja,radi se o instituciji koja zastupa studente,stiti prava svakog studenta,ali isto tako i dijeli odredjene obveze svakom studentu.Neka,nezna dite,naucice,oduuuzice mu se ovih,u najboljen slucaju 5 godina...
Ajmo dalje lipi moj...Furajuc tako kroz Mostar,covik nauci svasta,al nekako najmanje na tim predavanjima.Mogu ti rec,ta predavanja sama po sebi,nesto su najdosadnije sto mi se dogadjalo kroz ovih 20 godina sto mi je u prknu.Ako ne zaspes u roku od pet minuta,dobar si.Dodje ti neki tamo profesor,koji planira vama,200 i vise koliko vas je u sali,prenijeti znanje koje je i sam steka,koo zna na koji nacin jer znamo svi kako se u nas postaje profesor,doktor znanosti...
Sumnjivo ti odma sve.Da ga jebes meni to nije bilo normalno.Organizacija im je na vrlo niskom nivou,sto se tice i predavanja i vjezbi.Al aj,odes,radi ekipe i zajebancije,dosadno ti i "kuci" tamo te svak zna.
Zavrsetkom predavanja,pocinje ono najgore,jebem li ga,ispitno vrime...Nema studenta koji ne dodje u situaciju zivcanog sloma,stresa,smetnji svih vrsta sto se tice stomaka,u kojima ti ni ona mlada rastika nemore pomoc.Znaaaci OOOOOJ BOOOZEEE...Kaze na muci se poznaju junaci.Jebem li onog ko ovo izmisli,taj sigurno nije prosa kroz ispitno vrime pa nezna kakva je to muka i kako li je tesko bit junak.
Ispitno vrime-vrime koje ti poremeti sve moguce funkcije,sto psihicke sto fizicke,covjece Bozji ni odat nemores radi oni stomacnih smetnji...Rastika prodje krozate ko voda bez obzira kolko ti je mater gusto napravi i sa puno kunpira i mesa...Nedaj boze jist nesto van wc-a.Moras bit pripravan da upravo pojideno ostavis tamo.Nije da vas gadin ali zivotami to kad krene ne ustavlja se,kad ti kazen,eto probaj...
Pa onda psihicke promjene.Psihicki si nestabilan,znaciiii vrloo.Promjene raspolozenja su prisutne 0-24 cak i na spavanju.Nevirujes mi?Bolan kad ti kazen cak i na spavanju,evo meni se znalo naprimjer desit sanjan da sidin u UDOVICA,cekan lipu mladu i socnu janjetinu,taman sto je sefica donila,ja reko necu,de mi rastike.Nije da iman nesto protiv rastike,al ocu ti rec bolan ja kad odbijen janjetinu znas kolko je sati...Bolan nisi normalan nikako.Kakav PMS on je mala maca za ovake stvari.Iako bi se kod pojedinih zena moglo raspraviti o tom njihovom periodu,spomeno bi ovde svoju oštroŠperku,neka mi ne zamiri ali brate nju kad spuca em to em ispiti,bolje ti je bizi...Pribice me nakon citanja ali vridi dobit batine za ovo.Šperka volin te.
Dobro idemo dalje...Znaci stvar ti je u samom tebi,odnos prema ucenju,faksu,predavanjima,ali opet ti govorin,na svakog isto se odnosi ispitno vrime,dakle nervoza,depra,sekirancija,stres..i sto god se vise trudio da to potisnes i smiris situacju,bude ti jos gore.Da ga jebes nemores ugodit samom sebi.Ispunit svoja,ocekivanja roditelja,obitelji i prijatelja nije nimalo lak posa.Jos tvoji kuci kad se naviju..Pa jesi li naucia,pa oce li se dat..Muka ziva ti je to slusat,jos ako in moras sve objasnjavat kosto san ja mora svojima,najeba si ko Zuti.Nedaj ti Boze ne polozit ispit.Nije kraj svita,al tvoji ti vec spakovali kofere,vec spremaju ispisnicu,vec te se odrekli priko novina...ma shou bolan zivi.Babe ti po cile dane mole koda in je zadnje,pa odlucile to usmjerit na tebe.Sletilo se sve nate ko Al'Quaida na Blizance,pa jadan ostanes posran i stvarno se zamislis jel to tako strasno sranje?Past ispit?Jebo milu mater al dodjen kuci koda san dosa u Bin Ladena,pokoj mu dusi bez obzira na njegove gluposti...Bolan gledaju te koda si in servira rastiku umisto janjetine.Ja,eto bas tako.Zivaca su mi digli i popili ko niko dosad upravo radi tih nekih ogromnih sumnji,karafeka,fantaziranja i sta ti ja znan..
Al ipak,kad malo bolje skontas,nije in zamirit,stace ljudi,seljaci,faksa nije u zivotu vidilo,svaka njima cast uz sve karafeke,bez obzira na sve,dobri su oni,kakvi ima.
Prican ti pricu,dalje...Ispitno vrime,nadan se ukratko pojasnjeno sto oznacava taj pojam od kojeg ti se ledi krv u zilama,srce priskace,govno u tebi umire..Izvini care na rjecniku,necu vise...a ni manje...
E ovako cemo dalje,ekipo moja mocna.Obzirom na to da zivimo u ovom ne bas lipon i ugodnon svitu,u ovoj maloj jadnoj napacenoj drzavi..U drzavi s poteskocama u razvoju,koju vode politicari s posebnim potrebama.U drzavi u kojoj ti je tlak veci od plate,cak i oni koji ne viruju u Boga,kad promotre situaciju u BiH,prikrste se i vicu Boze sacuvaj...Neki ce reci da se u BiH zivi luksuzno,i ja kad se malo bolje smislin,mozda uistinu je tako,u BiH se zivi luksuzno,luk se jede,suzne oci suze liju...Neznan znate li,kod nas za bankomat kazu zid placa.Kad hoces dignut pare s bankomata,idu dvojica s tobon,ne radi sigurnosti ko licna zastita,nego da in vratis pare koje si duzan.Kad vec spomenih te bankomate,pricali mi ljudi,u Posusju pajdo isa na bankomat da dize pare,kad je doso veli on bankomatu,daj danas za kruva mi triba,na opce zaprepastenje bankomat mu odgovara,krvitiisssove pajdo daj ti meni,neman ni ja a i meni triba.Neznan jel virovat tome,ali nista ti se u nas nije cudit.U BiH ti triba naknada za odvojen zivot,mi smo tu,a zivot..ko zna di...Pitali nekog pajdu(necu rec da se odnosi na posusake,ovo "pajdu" je radi lakseg razumjevanja) jesi ti clan neke stranke,veli on "Amaaa joook,ja san ti sitan lopov,nemoj ti mene medju politicare svrstavat".Politicari nemojte zamirit.
Setali dva ministra po trgu,kad naidju na narodni protest.Sta je ovo pita jedan drugog,pa imamo li mi brasna,govori drugi imaamo kolko oces,a imamo li secera,ulja..imamo i tog kolko ti iBog oce,a imamo li para,ma imamo i para neznamo sta cemo od nji.Pa sta je ovom narodu ovde sto protestuje,sto se bune?E moj kolega,mi imamo,ali oni nemaju...Obranila Gospa.Zvao jedan momak telefonom Vladu FBiH.Javi se glavni sekretar "Dobar dan izvolte sta ste trebali",vice momak,Ja bi radio kod vas.Odgovara ovaj od tamo" Sta bolan ti bi radio kod nas jes ti lud..."Vice momak Jeesaan,sta jos triba?..Pita susjed susjeda,ko je kriv za ovu krizu?Veli ovaj "Krivi su saudijci"..Ma odkud oni bolan di nji nadje ko su ti toji.."Bolan ovi s audijima,oni s audijima a napaceni narod i go i bos gladan i zedan."Pitaju me ljudi imali izlaza iz ovog jada i ove krize sta mislis..Reko ima vise izlaza...Gradiska,Bosanski brod,Izacic,Doljani..svi granicni izlazi...Nekader da ti isprican jos ovu pricu,bas me poslo o divnoj miloj BiH...slusaj ovo bolan.
Misto radnje:skola u nekom malom bosanskom selu,u Bosni,logicno.Vrime radnje...surova realnost.Scenu zamisli u razredu na satu,uciteljica govori djeci "Djeco sutra donesite svi po marku za gladnu i zednu djecu u Bosni".Sutridan donili svi a samo mali Mujo nije,Pita ga uciteljica sto nisi nista donio,kaze on "Moj otac veli da u Bosni nema gladne i zedne djece".Kad sutradan opet isto,veli uciteljica "Donesite svi po marku za golu i bosu djecu".Svi donili a opet Mujo,nista.Mujo sto nisi donia nista."Moj otac veli da u Bosni nema gole i bose djece".Sutradan opet ista stvar govori uciteljica "Djeco donesite opet svi bar po marku,sutra se u nasoj mjesnoj zajednici osniva nova stranka".Svi donili po marku,samo Mujo 100.Uciteljica zaprepastena,pita odkud to kako..Kaze Mujo "Moj otac je dao 100 jer veli ako se osniva nova stranka,bice i gladne i zedne i gole i bose djece u Bosni"
Iiiistina ziva brajo moj,viruj ti meni.Eto rasprico se ja na veliko a i vele mi ljudi da san dobar govornik,da neman problema sa jezikom...Reko iman ja problema sa jezikom i to strasni da te Bog sacuva,sa zeninim jezikom,moja oštroŠperka kad pocme,najeba si brajo.
Sve ti ovo ispricah o nasoj divnoj zemlji a sad cu ti i reci zasto.Uz ovu realnu,mojin seljackin jezikon objasnjenu situaciju,covik se stvarno upita,Bogareti pa jel stvarno tako velik jad u kojem zivimo?Odgovor znamo i ja i ti lipi moj.Jebeno je do Boga,krpa se,sastavlja kraj s krajen...U ciloj toj prici,uz svu tu realnu situaciju i predstavu o BiH,mogu ti rec frende moj,sve se svelo na "sredjivanje",furaju se neke "veze i vezice",ah sto li bi covik danas bez nji?!Za onu moju frustriranost,ogorcenost i zivcanost,zasluzno je upravo to...Ocu ti rec sljedece.Situacija je nimalo dobra,obzirom na to da se i sredjivanje uvelike odnosi i na sam fax.Kako i zasto pitas me?Sacu ti ja to objasnit lipi moj.Zamisli na ispitu profesor prije prvog pitanja dobro ti pogleda index,ko si sta si,ciji si,oklen si...Pripadnost strankama uvelike pomaze prilikom odgovaranja i polaganja ispita uopce.Ako si u oporbenoj stranci u odnosu na profesora,ne smjesi ti se svjetla buducnost na faxu.Svelo se sve na to stranacko sredjivanje.Kazu da je danas bolje stranacka iskaznica u ruci nego diploma u struci...Virovat ti je tome.I onda nakon sto kojim slucajen padnes ispit,izlazis iz te bitke nikakav i sjeban upravo iz razloga sto sav tvoj trud padne u vodu.Glavni razlog tvoje sjebanosti nije promasen ispit vec upravo polozen ispit,ja bolan dobro si procita,polozen ispit...studenta/ice koji ga je sredio...tata ima vezu i te stvari.Bogarem bude ti toliko za da ti se naveliko place,sad zamisli jadan ti iBog covika od metar i skoro devedeset,manje-vise devedeset kili, kako kmeci ko dite...Nebi bilo lipo za vidit ali kazen ti place ti se. -.-' Ozbiljno!A i nije ti samo to.Mogu ti rec u ovih godinu dana i nagledo sam se i nasluso svakakvih prica,stvarno ima tih cudnih profesora.Odmiri te od glave do pete i ako mu se nesvidi tvoja majica ili eventualno tene ti nisu recimo najke ili orginal adidaske,padas...Nesvidis li mu se iz nekog razloga nema prolaza da ti je Bog caca.Zalosno ti je to.Place ti se.Iskreno.Musko san i 20 mi je godina.Al place mi se.Zbog takve situacije,u drzavi,zupaniji,opcini,gradu...Jebla ga mila majka jel nan potriba to!?Al eto..zivot ti je to brajo.Gazi il ces biti zgazen.Treceg nema.
Ovim bi polako zavrsava to sta sam ti poceo pricat za tu godinu.U ovoj godini mogu ti rec da san najvise svatio i naucio zivotnih lekcija,nakupia znanja i vjestina,u svim segmentima zivota i u svim djelovima drustva.Dvadeseta mi je godina.Neko bi reko balavac,sta on zna.Ali virujte mi,balavac il ne,svjestan san situacije koju prozivljavamo,i ja i ti i svi mi.MI!!! Covjeeecee Mi !!! Reka bi da je ova godina,uza sve sto je donila i odnila,bila i dobra i losa,i uspjesna i neuspjesna...Iskreno moram ti priznat zadovoljan sam.Covjece iman zdravu obitelj,dobre prijatelje,djevojku koja se maximalno oko mene trudi.Sve se to steklo u ovoj godini.Godini ucenja,truda,borbe...Isplatilo se prijatelju.Pohvalicu ti se da iman i uvjet za drugu godinu.Nekima to,necu rec da ne znaci mnogo,ko god je student i ko god se borio za to znacice mu,ali ocu ti rec,iman osjecaj da meni to znaci mozda malo vise nego ostalima...Ispunio san ocekivanja svoja,ocekivanja obitelji,prijatelja... Uvjet za drugu kad san da covjece Bozji koda san dobia na lutriji,iako i nije daleko od toga,dobia san...sve lipe ali i one malo manje lipe trenutke,a sto je najbitnije sa SVOJIMA!!!
Zavrsio bi ovu pricu zahvalom svima VAMA,koji ste se oko mene trudili i za mene borili...
1.Fala mojim roditeljima koji su teskim radom,odricanjem i svojom mukom,ponili sav teret koji moje studiranje nosi...
2.Fala ostatku moje obitelji koja me je.iako uz odredjenje propuste(vezano za ispitivanje oko faxa),bodrila uvik u svemu...
3.Fala svim prijateljima,kolegama i kolegicama koji su bili uz mene,koji su na bilo kakav nacin doprinili mom uspjehu...
I POSEBNO FALA jednoj osobi.Mozda ce vam biti cudno sto upravo toj osobi dajen POSEBNO FALA,a ne roditeljima,obitelji,rodbini i slicno.Al upravo toj osobi POSEBNO FALA.Osobi koja je uvik i u potpunosti bila uz mene,svacala me ko niko drugi(u nekim situacijama cak bolje od obitelji,nek mi moji oproste na ovome).Fala osobi koja se borila samnom i koja mi je omogucila borbu sa samim sobom,borbu u kojoj sam pobjedio samog sebe.Osobi koja je pored svoje nemale muke,odricanja,kentri i karafeka,bila uvik uz mene,prolazila samnom kroz sve faze mog "PMS-a",kroz sve moje strahove,ceznje,nadanja,ocekivanja,razocarenja,uspone i padove,pobjede i poraze...
Fala mojoj Šperki,dalmatinki koja mi je puno pomogla.Stara,svaka ti cast,nije lako sa ovakon budalon...Fala jos jednon,volin te!!!
Eto zavrsia bi ovo sada,otislo je na veliko i na siroko,jebiga ja volin pricat,a kako je jezik mokar,pa more...Fala Bogu dobro se sve zavrsilo,prva godina studiranja je iza mene,zadovoljan san sa svim kako god da bilo,necu se bacat u Boga stinan,gluvo bilo kakvi situacija ima nedaj Boze nikom.Celjadi fala na pozornosti znan da me bilo lipo slusat,druzicemo se jos i kroz cilu drugu godinu,nadan se mojoj malo vecoj aktivnosti sto se tice ovih i ovako slicnih prica...Uzivajte lipi moji i ostajte mi zdravo,do iduceg puta.Pusa pusa Cmok cmok.
Ako se neki od vas pitaju sta je to bunika evo obrazlozenje...
Bunika-biljka,otrovnica,ima bobicaste plodove,od kojih kad se najides,pocinju ti se prividjat svakakve nedefinirane,manite,bisne situacije,kretnje,gluposti...Biljka od koje nisi bas sav svoj,ali koja ujedno i pobjedjuje svu dosadu ovog svita.Meni je ne fali fala Bogu,ako neko ima neka salje sto vise more,ocu bit lud volja me!!!
...Zovite me djecak ludi...
Prva godina,živila bunika!
06 listopad 2015komentiraj (0) * ispiši * #
Ljeto i ljetacije(arhiva)
Opet je ono doba godine.Litnje doba brajo moj… Pripeka zvizdan u 'Ercegovini neda disat jos od Prvog Maja.Ovo Prvog Maja velikin slovima,iz razloga sto se uzima ko drzavni blagdan,a bogareti di nece kad je neradni dan.Nama ercegovcima jedan od znacajnijih u godini,pored Bozica,Uskrsa,svinjokolje…a fala Bogu ove godine palo na petak,pa spojilo se s vikendom,na opcu radost svih zemalja bivse Juge.To rostilja,pive,veselja,ma kakva svadba…
Ali to nije tema o kojoj cu pricat celjadi zato idemo ovako,lagano…Znaci vruce litnje doba ,zega,zvizdan,celopecina,kako komu drago…Mise na grebljin sve u sesnest,svracanja,gozbe na veliko…Jedan u nizu razloga dolaska nasih,dragih,za domovinu emotivno i previse vezanih rodijaka i rodica,tetki i tetaka iz prelijepe zemlje TeleSvabije.To masovno nagrnilo iz Minkena,Štucgarta,Baden Badena(u mom slucaju,za vas neznan) i ostalih gradova prelijepe nam dijaspore…Od auta kojin dolaze,neznas na kojen bi prije oci parija brajo moj,od Mercedesa E klase,BMW-a petice,nerijetko i sedmica,pa do AUDI-a sestica osmica,GOLFA sedmice…Nama obicnim smrtnicima vjecno nedostiznim,pade mi na pamet oni vic,jel znate kad ce hercegovac imat golfa sedmicu?-Kad izadje golf osamneska…
Tuzna realnost brajo moj.Al bez obzira na to,hercegovci su najveseliji narod.Skrecen opet s teme,n te djava odnija sta san ti mislija kazat…Ja.Dosla nam mila i srcu draga rodbina.Poceo bi ovako..Nas je narod specifican po dobrim i izvrsnim glumcima,mozda zato sto nam je u samom karakteru jos od rodjena usadjena gluma i pritvaranje,koja se najvise vidi u preglumljivanju ooogromne srice i veselja kad ugledamo tu nasu draagu rodbinu.Pazi nas narod kako to sa velikom i iznimnom spretnoscu glumi dobrodoslicu rodbini iz prelijepe zemlje TeleSvabije.
„Prid kucu se parkira auto.Mercedes E klasa.“
Odma mi je jasno ko je dosa,auto pripoznajen sa tri kilometra.Tetka s cacine strane i sin joj.Ona zena stara,napacena od zivota,napola mrtva,a on,sin joj,vinca se sa kamerom,laptopom i najnovijim tehnikama i tehnologijama novog doba.
„Evo ji odnija ji djava,heebenti roga okle nji…“-recenica koju mores iscitat s usana i iz pogleda svih prisutnih u kuci,koji skrivajuc se iza zavjesa prate i svaki najmanji pokret neocekivanih gostiju,pomno pratec nose li stogod,kakvu ćesu,isplati li in se otvarat vrata…
Zvoni zvono,tetka kad se na to nakaci ne okanjiva ga se il dok ne crkne il dok joj nakraju i ne otvoris.Odlucis otvorit,samo zbog one ćese koju si primjetio u izmucenim rukama te starice,tvoje mile tetke.
-Faaaljeen IsusiMarja celjadi evo dosli mi…
Od ove recenice se zamanta svakom ercegovcu,pa i onom najjacem i najotpornijem kakvog samo u nasin krajevima mores srist, koji rodbinu ima na svojin vratin,a nerijetko su zabiljezeni i slucajevi zestoke glavobolje,sumova na srcu i dusi,a ako je virovat staroj prici iz Ljutog Doca jedna obitelj se od nenadanog posjeta i iz svoje nespremnosti na takav napor skamenila…Da da dobro ste culi,odnosno procitali…
-EEEEE navike tekta kako si moreli se lipo te je vidit…(djava te nije nosa,kako si izgurala uza ove stepenice vlike,promrmljas sebi u bradu,s osmijehom od uva do uva,glumec neopisivu srecu sto ih vidis)…
Sin iza nje idje,stari momak,nosi torbu punu kamera,laptopa,tableta i svakakvi cudesa koje nas narod nece posjedovat ni za jos 100 godina najmanje,ne iz razloga sto smo zaostali nego zbog nedostiznosti koje novi svit i tehnika nudi.Nije ni na vrata,umisto pozdrava,pita koja vam je sifra Wi-Fi-a…ajde dam mu je samo da mi ne kmeci i ne nabija na nos cili zivot…
Usli su,tetka prva,sin iza nje,zatvaras ulazna vrata za njima,a pogledi svih prisutnih samo prate onu ćesu u tetkinin rukam,ko macak misa,sa pomisli kakvih sve lipota unutra ima,nadajuc se onom najlipsem i najmilijem,Milkinim proizvodima.
Sidaju za stol obadvoje,gladni i izmoreni od puta,a znaju kad ce potrefit,u vrime rucka…Staces,red je pitat ocel i oni rucavat,iako vec unaprid znas koji je odgovor.Smrkne ti se sto ce ti pojist po' rucka,ali ne gledas na to tolko zbog one ćese,ajde pribolis nekako…Nes' se gubat,nisi ko oni.. :D
Sidite tako svi,za ruckon,lipo se brkovi maste,ali doslovno,jer i tetka i sin joj imaju brkove,celjadi izvinite sto cu vas ogadit sovin nimalo ugodnim detaljem,ali sta je tu je…To se jide i pije na veliko,mater i caca te popriko gledaju i pogledom ti kazuju
:“Stoko ne zderi puno,ostavi njima,osramotis li nas,pricace se po ciloj Nimackoj“
…Jadan tako se suzdrzavas od uobicajenog zderanja,gledajuc kako oni uzivaju.Al pribolis,radi cega?Radi ćese jel tako…?Tako je…Idemo dalje, l a g a n o…
Rucak zavrsio,oni sili u dnevni,a mater kune i proklinje i Nimacku i rodbinu i vrime rucka…Trci leti na sve strane,spravlja kavu jednon rukon,a drugon vadi kekse iz najskrovitijih mista sakrivene od nas napasnika,obicni keksi,na kojima bi bilo bolje umisto pravog in imena da pise „Ostavi kad neko dodje“.Sluzi ih kavon i keksima,caca s njima prica lezernu pricu,najvise o vrimenu,o trenutnin zegama,nesnosnim vrucinama,tetkinin bolovima,patnjama i ostalim glupim temama o kojima ti svabeci vole pricat.
Ti i mladji brat i sestra morate bit za vrime cilog njijovog posjeta u sobi,zatvoreni,koda ste kakvi zlocinci,pa nedaj isuse da vas neko vidi…Svo troje naslonjeni na vrata usima nebil culi stogo korisno il zanimljivo.Uzalud.Izlazis iz sobe samo u slucaju da bas moras u WC,da mrijes ili pod izlikon da si zedan za umrit,cisto da izvidis situaciju,onako neprimjetno…al jedan ti detalj zapinje za oko,dok u trku priletavas kujinju i sipas vodu…
Celjadi moja,ovo dok van pisen,suze mi kvase obraze,srce seod tuge steglo,oce puknit,dusa oce Bogu,Bog je nece…upravo radi tog nemilog prizora,koji te zatice dok se zagrcavas onom casom vode…
Ona ćesa,sto je tetka nosila sa sobon u rukama,ta prelijepa ćesa,od cvrstog najlona kakvog samo svabe mogu napravit,iz KAUFLANDA,koja ti mamila osmijeh na lice,golicala ti mastu,zbog koje ti je toplo oko srca,(iako ova toplina dolazi i od one zege i celopeka s vana),zapravo je samo tetkin paravan u kojem je nosila svoje litnje sandale,da raskomodi umorne noge,nakon silnog rucka,kave i ostalog…
Tim prizorom,cili tvoj svit se doslovno rusi,sva ona mastanja sta je u cesi,padaju u vodu,kunes oni trenutak kad si otisa po vodu,pod izlikon da si zedan,a zapravo da samo izvidis situaciju…Trenutak u kojem djavlu dajes i tetku i Nimacku i ćesu Kauflanda,onog ko je izmisli i litnje sandale,ma sve..Ogorcen tako,suze ti naviru na oci,odlazis u WC podvijena repa,a oni mislec da ti se samo zaletila voda,nastavljaju svoje besmislene razgovore…
Tuzna realnost nasih malih,brajo moj,jadnih hercegovaca,koji trpec sve samo idju sebi na stetu…Da steta bude jos veca,oni odlaze,bez ikakvih pogodnosti i blagodati njihova posjeta,a ti ostajes placuc u WCu sa spoznajom da ti nisu skrunili ni cener eura za kafe…
Svaka slicnost sa stvarnim osobama,stvarima i pojavam je slucajna!!!
...Zovite me djecak ludi...
komentiraj (0) * ispiši * #
Fakultet-počeci karijere.Treci dio.
-Cetvrtak je.
-Bogareti zar vec?
-Prodje drugi tjedan ko dlanom o dlan a nisan se ni okrenio…Neka,fala Bogu …Drugi tjedan po„ bilom svitu“ zavrsi prilicno ugodno,ugodno iz razloga sto iman produzen vikend koji bi evo neznan ni sam na sta potrosio…
*11 sati je,prije podne da se razumimo.*
-Ustadoh iz kreveta,ko nikad u zivotu naspavan,propustih dorucak,mislin se koji sam hajvan,jer kad si gladan nisi svoj…Samo lagano,ne vozi brigu…Umijen se,napirlitan i na predavanje….2 sata predavanja smorise me koda su dvi godine,al istrpih znajuci da cu skoro kuci.
-A sta se sve izdesavalo ovog drugog tjedna…pa cirkusa majketi bozije…
*Slusaj ovo...*
Idjemo ja i kolega ulicom,nailazi neka zenskica,mobitel na uvu,razgovara s nekim,logicno:
“Krvtiiissove pajdo evo sacu na rucak gori u dom,diiiss' ti??“
-E reko sta sve necu cut,posusanka,vidi se odman,po nacinu hoda i govoru,manita stoceteresosam na sat.Upoznamo se poslje,stvarno luda zenska…Neman razloga da joj zamirin,najbolji su taki ljudi… Neka!
„Ko rano poludi,sav mu zivot u veselju prodje“ -najgore se sekirat!“Jadan ti je ko budala nije...“
-Neki dan nesto u razmisljanju tijekom samog predavanja,zapazih dvi citlucanke(kako znam da su iz citluka?ha pa same su rekle,nisan ja vidoviti milan..),manite da te Isus sacuva,klosarke…Jadanti je ko se na nje namiri.Slusaj im price:
„Aaa moooja ti dobro tili san se napila u Flešu niku vecer,nisan znala di okricen,samo san se sicala one pjesme leptir“
Kakav leptir mislin se kome li si luda…
Nadovezuje se na to ova druga:
“Haa,i ja san bila pod gason,sta mislis sta je bilo poslije?“
-„BRM BRRMM BRMMM?“
OOO itekakvo brrm brrmm…
Sve mogu shvatit...... da Obama i vođa Al-Qaide igraju domino s komadima TNT-a u Pentagonu... da Slovenija sa svojih 4 vojnika, neispravnim minobacačem i pola tenka objavi rat Sjevernoj Koreji... da paraolimpijska pikado momčad Maribora osvoji drveni pehar u uličnom utrkivanju karamboliranih trokolica po Afganistanu.... da Ella Dvornik objavi sliku na fejs s manje od 78 tisuća negativnih komentara i serijom od 580 samoubojstava,da Žak kojim slucajem smrsavi...Al tu spiku shvatit nemores nikako…I ajde ti budi pametan tim glupacama,stace to na faksu,avijoni im u glavi,nema to veze snicim,u usta im ga spicim.A tek price o kupovanju novih „krpica“,sminkanju i lakiranju.
A kolko im je tek pudera na licu,sve mi se cini da bi mogo sotin nabacit fasadu nekoj kuci srednje velicine,mater puderastu…
Postene pacenice tesko je nac,rekoh ti u jednom od proslih dijelova…Al ajde manje vise nebitno…
*Pazi dalje vako...*
-Sad kad su mi se slegle strasti,kad sam poslozio sve u glavi sto se tice samog Mostara a i svega drugog,doma,nocevanja gore,situacija se uvelike promijenila,nabolje,zacudo bozije…Ludjaci se smirise,poslije 11 sati niko nema na nogam,fala Bogu nema vise zicera secera,serpa ili bilo cega drugog,jerbo neman nista od navedenog…Legoh te veceri nakon cilog dana lutanja po mostaru lipo istusiran da se odmorim…mislin se koja lipota.
„Kara kara karanfili,to se tebi draga mili,kita kita kita cvjeca,to je bolja sto je veca…“-bije na slusalicama famozna pjesma jos famoznije Nives Celzijus...Nisam htio gledat spot,navodi na grij…
-Sta san ti jos misllija rec da ne smetnem oooo…JA...'Rane u menzi onog doma bratee miliii…Ma ko kod kuce,nemas cega nema,to pire krupmira,to rize,tjestenine sa nekim umacima,mesa kakva oces,Bog bi ga ija,pa grah sa kobasicam…stvarno se daleko cuje…salatica svakovrsnih,juhica i desertica…Ma milina bozija,i kad kazu nevalja hrana u domu…Sta nevalja majku ti tvoju kakva li ti je onda ta tvoja guzica…“Kakva je guda sto nemere svasta?“ …
Bolan ko god da kaze da nevalja nije normalan sekunde...Pusti ti pricu.
-Al koliko ti samo para triba gori,nemores bit pametan…nije ti to Ljubski pa da ih nemas na sta potrosit,to na svakon koraku nesto te mami…I ono sto poneses za svaki slucaj,potrosis u svakom slucaju…Samo da se isplati.Sramota brate peglat godinu dana pa haos…Nedaj boze nikom!
Bijase tu jos dogadjanja al eto da ti ne duljim i da ovo neidje naveliko i na siroko,zavrsavacu lagano…Ne bi lose,stvarno.Polako se privikajen.Kuci je najlipse ali sta je tu je…
“Ziv covjek moze sve,na sve se navikne“
Bijase ovo treci dio drugog tjedna po Mostaru gradu provedena.Celjadi ostajte mi zdravo,nemojte se sekirat,nema potribe.Cuvajte se kamiona s prikoliom,pripumpane lopte i nista se nebojte.Laka noc.
četvrtak, 16. listopad 2014.
...Zovite me djecak ludi...
komentiraj (0) * ispiši * #
Fakultet-počeci karijere.Drugi dio.
-Bilo je to jednog dana …Ponediljak veče bijaše kad me u dom smjestiše.Smistiše me ćaća i rodijak i već te večeri sve mi pođe ić na kurac(nek raja izvine na rječniku)…
Smjestih se u dom,bijaše sve ko u filmu strave,čudne mi se misli motaše oko glave…Idiota i luđaka na svakom koraku,rekoh to već u proslom dijelu,al ima još…zato slušaj sad vamo šta ću ti drugo reć,neću ponavljat dvaput da nebi otišo dibidus kapput…
Ponoć je.Nakon dvosatnog zajebavanja sa susjedima studentske sobe u domu,krenih na spavanje.
Gasin svjetlo,ligan u krevet,moli se Očenaš…(obavezno svaku večer prije spavanja,jer kako kaze baba Broća,“Brez Boga,Velike sile,nema ništa!!“Prikrstin se,pokušavam zaspat…Uzaludno,divljaci su jos na nogama nebrige njih pošten svit koji bi maloček odmorio…Predavanje rano jutri,a triba i ustat na doručak…Frustracije…Naposljetku zaspem…
*Sanjam*
-Pred očima nejasna od gustoga dima slika,iza ćoška izlazi neka prilika…čovjek srednje visine,50-ak godina rekao bih…Policijska kapa na glavi i u ruci pendrek,mislim se u sebi u kakav sam ovo upao drek…Shvatim da sam u zatvorskoj ćeiliji…
„Robija je kazna pregolema,ej nigdje vrata ni prozora nema..Dolje beton iznad glave cigla,na vratima katanac i rigla…Zenički zatvor trista šeset soba,svaka soba za jednoga roba...
„U Zenicu kada pođem ja prati me pe'-šest drotova,okružni sudija reko dvanes godina ,dvanes godina strogog zatvora …“-trešte stihovi Zabranjenog Pušenja na nekom prahistorijskom radiu u uredu stražara koji opusteno igraju poker…
Smiju se i dobacivaju:“Kad udjes u ćuzu,dobro čuvaj guzu…“-HA–HA-HA,smješno mnogo..
„Tužna je moja sudbina,ženu mi krećo Hakija,krećo Hakija presudila mu čakija,ne razumješ ti to druže sudija…“-mislim se nešto kakve li pjesme…i šta sam to ja napravio pa da sam u zatvoru…Ljubitelja ti poljubin…
U tom razmišljanju okrenem se oko sebe,pogledan u ćeliju,kad spazim poznat mi lik…kumašin Jozo..o sunceti nejeben..Koje li slučajnosti..Odkud tebe rodjeni!?
„'Ba te Issss kume samo što san ga trese maloček bacija kroz grad odman oni ajvani u civilu upališe rotaljku, zamnon i ajde u ovaj ćumez…“-griši kum sve po redu,bisan ko ris…“Zame manje-vise,nego odkud tebe štaje sutebon?“
Reko brajo neman pojma u kakvu sam shemu upo i samom mi je bilo i čudno i glupo..
-Zenico mrzim svaki kamen tvoj,zbog tebe ja mrzim zivot svoj,ko prezivi dvanes godina u KP domu Zenica,taj je pravi hadzija,ko prezivi dvanes godina u KP domu Zenica taj je pravi hadzija…-tresti i dalje pjesma iz onog glupog radija,kum reda cigaru za cigarom a ja se i dalje mislim zbog čega sam tu…sati sporo prolaze…
-Raduje me jedna istina,iz KP doma vratiću se ja,ali Hakija nikad nece sa bara,sa bara se niko ne vraća,ali Hakija nikad nece sa bara,sa bara se niko ne vraća..-ovim stihom završi famozna pjesma i probudih se uz stihove Južnog Vetra,zbunjen,još neshvativši jel bio samo san,ipak i dalje neznajuć zbog čega sam završio u ćuzi…
Nadasve čudan i nimalo pohvalan san…Umijem se nebi li došo sebi dok još imam kome…Strava…Spustin se na doručak,koji me ugodno iznenadi…MEZA.Reko taman dobro nisan odavno,da je bolje nebi valjalo.Uzmem par komada pečenice,sira i malo kruva…
I normalno tu se javlja problem..Nemeres od baleka tovarit na tanjir ko krme,da se narod čudi,sramota brte…Nego onako ko na filmovima,pomalo,gospodski.Završih sa doručkom,pa trka na predavanje.Osnove ekonomije…Uduši čovik pričom,a moraš ga slušat…
…“Šta se mora nije teško“…
Prođe dan onako,solidno…Šetam poslije gradom kad čuje se iz kladionice „Jao burazere daj dvje marke,nemoj da si veći cigan od mene“..Tipično za Mostar i za ciganiju…Na to odgovara drugi glas:“Ma bjež ba neću da radi tebe razbijam cen'ra,moram gorivo da natočim…“-E reko svašta ti ćeš…A tek mali mostarci..jooj shou,SHOUU…pobiše se na sred ulice,nema im skupa 10 godina…A što im je rječnik razvijen…Ko afrički vodovod…Cirkus eto nema dalje,sta da ti više išta pričan..
Ovim bi završio drugi dio mojih refleksija,razmišljanja,opažanja Mostara grada…Prija nego oden još ću doli da ubilužin datum pisanja ovog dijela i da se šarnem i to ti ga je to…Čeljadi pozdravljam,tuđa dica svojoj kući,laku noć i ostajte mi zdravo do skorog slušanja,odnosno čitanja...
četvrtak, 9. listopad 2014.
...Zovite me djecak ludi...
komentiraj (0) * ispiši * #
Fakultet-počeci karijere.Prvi dio.
-Ponediljak bijase.
-Sesti dan miseca listopada,lita gospodnjeg 2014-og.
-Svanu jutro nemirno i nervozno.Dan odlaska,rastanka…Palin kedija,strojku staru ali nepoderivu,kazaljka goriva niska rekao bih ko moje raspolozenje tog jutra.9:00h.Gonin za Radisice,Gornje,u babe „Ko'stare kuce“,po par babini' savjeta i zivotnih smjernica.
-Sjebe me oni zastoj malo nize Botine krivine,jos mi vise nabi cudnovata osjecanja,cak i bis…Ljubitelja ti poljubin,nece ono zavrsit do Bozica,al naredne godine.Glavni su pomocni bageristi,direktori svemira…Sto nemere bager kasikon,oni to lopaton…Dobro nebitno to sad…
-Slusaj dalje vako..Najzad stigoh gori.Vadin rastiku sto san babi ponija za pojist,mater(nevista/neva) spremila…
-“OOOOO BROOOOOĆĆĆEEEE“ –viknem onako,glasno,pravo radiscanki,“Po'starinski“…sa kapije..
-„AoOOOAoOooOOO SIIINEEE“-cuje se odziv vec zivotom izmucene starice,81-godisnjakinje,moje babe Broće.(Ovo Broće jerbo je ona iz Gornjeg kraja,Brotnja,selo 'Amzići,djevojacko prezime Radisic)
Ulazin u kucu…atmosfeeera,haa…sta da ti prican…otuzna i nadasve tuzaljiva…
„Faljen Isus“-reknen tonom,pomalo tihim,s nekom sjetom u glasu.
„Vaaaaazda“-Rece baba sa suzama u ocima.“Kako si mi sine,dite moje lipo,a kad idjes?“
Steglo mi se grlo.Rekoh,veceras cu.Jedva izgovorih.Podam babi rastiku da jide..
Odmahni rukom,dajuci mi do znanja da nece…
Reko bona baba sta se sekiras,odoh u Mostar,ta necu u Zagreb krstiĆaćin,ta vraticu se ja…
„Znaaam sine moj,al cuvaj mi se gori…Budala je na svakon cosku,samo gleda kako ce ti metnit Đojint u pice…“
Mostar je to…
„Znam sve“-rekoh…
Bijah u babe dobri dva sata.Besidili smo o svemu…
Podjo kuci.Da ne duljim o desavanjima i karafekama cilog dana…
*19:00h vrime polaska,Via Mostar*
Spremih stvari,potovarim sve u gepek i polako…Misura(ko nezna to mi je caca) uzame…
„Otiso sam sa pomozi Boze,sudbina me na put povela,daleko od roditelja starih,daleko od moga rodnog sela“(74 kilometra u oba pravca,GORI-DOLI)..
-Stigoh u Mostar…“Zanela me svetla velikoga grada“…Blazene ti Gospe sta ja trabunjam,kakva svjetla?Kakvog velegrada?Al otom-potom…Zoven rodju ,dogovorismo se za casicu razgovora…Saceka me on prid 'Otel Bevanda.Lip onaj 'Otel pravi gazdinski…5 sjajnih zvjezdica…Ma cudo nevidjeno…Od lipote nemeres u nj gledat.Svaka cast gazdi.Malo poslije te veceri,smjestim se u taj dom…studentski dom…EEEE kukavelji moja…
Mala soba tri sa tri a u sobi i nas tri…Nemas se di okrenit…a buukeee,vike,da te Isus sacuva.NEDAJ BOZE NIKOM.Nemeres oka sklopit da ti je Bog babo.Ono ulazi pita imas li secera,imas li cigare,imas li kakvu serpu…Ama okanite me se reko nemerete me imat niti imat ista moje..Secera nemam,osim onog u krvi,nepusin nista osim zivota,serpe nisan nosa jer ima menza,a reko idijote jedan stace ti serpa…Ispizdi me to prvu vecer…
Al neka hajde.Istrpim,celicni zivci su u momka mojih gena i moga kalibra.Prvi dojam pitat cete me?HAHAAAA a jakoga mi dojma.K'o sto rekoh sve te gluposti vezane uz buku,sam interijer sobe,pored toga zenskii,krkanica i mazdrkaca nemores se obranit…Nigdi postene pacenice nac…Kazem ti da to nije sve u najboljem vinklu.Al neka hajde.Sve je to dobro.Borba,Egzistiranje…
Bice bolje…Nadajuc se tome,negdi oko ponoci podjem na spavanje i utonem u san…A u snuu cudeesaa ko nikad prije..Zanimace vas sta san sanja,ali „ODBIJ RAZBOJNICE!NECES!“…O snu u drugom dijelu putesestvija...
srijeda, 8. listopad 2014.(izmijenjeno,zavrsno izdanje prvog dijela)
...Zovite me djecak ludi...
komentiraj (0) * ispiši * #
